30 јануари 2009

55 секунди



...Хијавата се обидуваше да се сети: дали човекот ја раскажа минијатурата или минијатурата го раскажа човекот...

29 јануари 2009

Клештарот и ритуалот на Двоглавиот Шаман


Еднаш пред милион години, нурнат во море од ајахуаска, Клештарот научи битна лекција во колибата на Двоглавиот Шаман...

Party of the Witches Micromix


Симни тука...

1. Swans - Blackmail

2. Tortoise - Along the Banks of Rivers
3. Do Make Say Think - A Tender History in a Rust
4. Tuxedomoon - Fifth Column
5. David Bowie - Abdulmajid
6. Lydia Lunch - Still Burning
7. Angelo Badalamenti - The Pink Room
8. Tricky feat. Alison Moyet - Make a Change
9. Mazzy Star - So Tonight That I Might See
10. Earth - Hung from the Moon
11. Black Dice - Things Will Never Be the Same
12. Electric Wizard - Black Magic Rituals & Perversions
13. Brian Eno - Under Stars

Траење >> 65:30
Тежина >> 89.9 MB

27 јануари 2009

Милост за железниот човек!



..., а понекогаш, ни обична прошетка не поминува без инцидент. И им се моли Хијавата на сите богови по азбучен редослед, „Оставете ме на мира, не ми треба уште еден нервен слом,“ но ако еден Хектор не може да добие милост од боговите, што станува со еден циничен изрод како Хијавата?

23 јануари 2009

Хијавата реши да оглуви



..., а Борсел беше премногу бучен: смеата на Амбасадорот и неговиот син додека голтаа шампањско на туѓа сметка како ехо се одбиваше од околните куќи, облакордери, улици, острови, бандери, споменици, билборди и неми пешаци. Каде и да одеше, долгата маса на која седеше купчето дипломати и новинари го повикуваше, прво со слатки тонови а потоа со потисната злоба, „Дојди назад, ова е голема вечер и мора да се прослави; класа е баров, дојди, гнидо една!“. Беше премногу зрел и огорчен за сето тоа да го мачи, но пред него се уште стоеше чашата шампањско што оној зевзек му ја понуди, а тој ја прифати и уште кажа, „Фала“. Хијавата седна на најблиската клупа и реши да оглуви, како кон другите, така и кон себе...

16 јануари 2009

His Name Was Topcek Micromix


Симни тука...


1. Mogwai - Sine Wave

2. Deerhunter - Octet

3. Pigface - Flowers Are Evil

4. The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble - Rivers of Congo

5. The Mount Fuji Doomjazz Corporation - Seven

6. UNKLE - Heaven

7. Fuck Buttons - Colours Move

8. Tangerine Dream - Mysterious Semblance at the Stand of Nightmares

9. White Noise - Your Hidden Dreams

10. Boris - Untitled

11. Joe Meek and the Blue Men - Glob Waterfall

12. Black Mountain - Bright Lights

13. Glasvegas - Ice Cream Van

14. M83 - Midnight Souls Still Remain


Траење >> 106:00
Тежина >> 145 MB

Болница


...како завршив тука?

13 јануари 2009

Заседа = (мал наплив параноја)

Се шетавме по Rue Neuve околу полноќ. Улицата беше празна по речиси цела должина со исклучок на некој заскитан Мореконец тука и таму. Излозите од страна не гледаа гладно: пет саати без ниедно портмоне да влезе низ главната порта, таква потреба за свежа крв не била видена од времето на Херод. И ги одминувавме: WE, H&M, Footlocker…, а Мореконците се довлижуваа, нивните празни очи укоричени во ефтини кожни јакни, втренчени во нас со глад само ниво подолу од таа на излозите. И ним им требаа нашите пари и кредитни картички, не дека ги имавме. Јутан продолжуваше да зборува за Скопје; не ги приметуваше нивните ножеви блескави во неонското светло. Можев да се видам себеси од страна: илјада цевки од илјада пиштоли набоцкани надвор од секоја моја пора – вперени кон валканите расипани срца на Мореконците, по илјада куршуми за секој од нив – и секој момент спремни да испалат во рафална експлозија што ќе се слушне до Бриж. Но, еве, Мореконците не одминуваат со цигарите во уста, и зборуваат нешто глупаво, за газот на некоја, една вечер во некој клуб, колку бил сладок, нивните ножеви наеднаш невидливи под околните светилки. Се доближувавме до хотелот.

11 јануари 2009

Сенката на Вампирот



Понекогаш го сонувам Вампирот. Се вика Ушко и на времето се дружевме прилично. Имаше одличен вкус за музика и графички дизајн, со особено мека точка за делото на Гигер. Знаеше и многу интересни приказни да раскаже од неговите патешествија низ светот во текот на ’80-те.

Една посебно ми остана во сеќавање: за Абориџинот што му бил водич низ срцето на Австралија во ’87-ма и кој го спасил од крокодил со чудна мутација на муцката, подоцна објаснувајќи дека во тие краишта сите влечуги имаат деформитети од експерименти на вонземјани. Ушко имаше јакна од еден таков крокодил - на грбот гордо стоеше израсток во облик на полумесечина, а до него се гледаше човечко лице. Ушко ме уверуваше дека тие облици се од крокодилот и не се дополнително изработени, но не сум сигурен дека му верував.

Пред некоја година Ушко беше прогласен за политички неподобен, излезе гласина дека е дилер, и наеднаш го снема. Слушнав вести одоколу дека работел на бродови во Атлантикот. Ми недостасува од време на време, особено на ноќи со јасно небо и голема полна месечина...

8 јануари 2009

You Can't Go Home Micromix


Симни тука...

1. The (Hypothetical) Prophets - On the Edge
2. King Crimson - Starless
3. UNKLE feat. Ian Brown - Be There
4. Sofa Surfers - The Low Roider
5. Sleepytime Gorilla Museum - The Companions
6. Quiet Village - Gold Rush
7. Goldfrapp - Slippage
8. Bark Psychosis - Shapeshifting
9. David Bowie - Neuk
öln
10. Nine Inch Nails - La Mer
11. Atlas Sound - Bite Marks
12. Primal Scream - MBV Arkestra (If They Move Kill 'Em)
13. The (Hypothetical) Prophets - Wallenberg


Траење >> 75:19
Тежина
>> 103 MB

...молејќи се за НЛО...



...можеби јас бев само уплакана креатура сред бетонски џеб, свиена во превез од соништа врзани за милион пат изгледани филмови, „Што дека сум го гледал, изрежан е да го гледам и милјарда пати ако сакам,“ но во сите тие соништа само спореден лик, со камен во стомакот секогаш кога ќе ти се приближам, дали во канцеларија или надвор од неа, кој ме прашува, секогаш истиот камен што се појавува како сенка сред оној Берлин од соништата во кој има две Бранденбуршки порти, една во далечина, и една по угорница, и кога треба да чекорам нагоре, сфаќам дека е премногу стрмно за мене, и се држам со нокти за асфалтот да не се лизнам надолу вдолж безимената улица, иако сите туристи наоколу чекорат сосема нормално и продолжуваат напред без разлика на се, можеби затоа што сите тие се само дел од мене, прсти што мафтаат како-не-ти-е-срам во моја насока, затоа што знам што се случува со сите што го гледаат истиот филм милион пати, лежат згрутчено на тераса и се молат нагоре за НЛО или атомска ракета што ќе долета и ќе ја одведе приказната во сосема нова насока...

2 јануари 2009

Птици



Небото се отвори и тие дојдоа. Кој ги покани? Зошто никој не прати известување на време? Дали Кајманот ќе добие нешто од сево ова? Седам стутулен во најдалечниот ќош од спалната и се прашувам...